Jedan lyrics

Živim u senci senke tvoje senke

I znam da znaš

Još uvek šminkam stvarnost

Tvojom bojom, jer drug'čije ne umem

Ne razumem, ne želim

Pred lažnim svetom celim

Da se lažno veselim

To nije osmeh, to je grč

Ljudi su slepi, lepi dani

Nasmejani, za tebe

Za mene skice

Druge duge ulice

Srce skitnice zgaženo nehotice

Ja znam da znaš

Jer u svim snovima ti vrtim

Sve te prazne reči praznim danima

Nestaješ

I priča odavno nije fer

Lepotica i zver

Suviše razno, sve je prazno

Prazno je zarazno, neprolazno

Vraćam se njima, zar misliš

Da se stvarno ponosim time

U mojoj glavi posle svega

Sve one nemaju čak ni ime

Samo te oči posečene vetrom

Koje sjaje baš kao i moje

Znam da znaš

Al' ne vidiš, i ne čuješ

I ne znaš koje male stvari se broje

I dok porazi se roje

Plašim se da priznam da postojiš

Rane gnoje

I da mi fališ

Fali mi dodir, fale mi reči

Fali mi osmeh, fali mi lice

Fale mi laži, fale sitnice

Dosta krivice

Ptice selice nestaju

Ja ostajem i

Svi ti pogledi me plaše

Prokleti srećni zagrljeni ljudi

Te uloge su bile naše

Samo moje i tvoje

A gde smo sad

Gledaj u mene, nema mene

Samo sene uspomene

Samo tragovi

Koliko dobiješ, toliko daš

Ti nisi smela, znam da znaš

Znam da znaš, znam da znaš

Refren: 3x

Jedan život

Gde prestajem ja

Gde počinješ ti

Jedna ljubav

Gde stali smo mi

Gde sad su drugi

I reci šta je to ponos

Šta je to sram

Ne želim da znam

I kad se svet sruši

Na starom mestu

Biću sam

Sve suze sveta sprala je kiša

Na kraju nisi ni siguran

Da si uopšte plakao

Niti da si dno dotakao

A nagao kakav jesam

Slagao sam sebe da si laž

I vratio se svojim starim stazama

Ali ni svi peroni sveta

Nimalo me nisu promenili

I dalje isti blejer iz bloka

Uvek mastarskog oka

Nikad izvan svog toka

Mikrofon i dalje rokam

Na putu do toka luka sreće

I dan je taj što me vara

Plavetnilo neba misli skreće

A onda padne noć

Prokleto dugi sati

Sakatim srcem shvatim

Sitnice, ponos, inati

Neće mi dati da da pratim trag

A znam, sve je ništa

Slomiću kazaljke, vreme će stati

Kosmos će čekati

Da samo umem da te vratim

Tražim te, sanjam te, pijanim očima

U noćima, u tuđim licima

U stanovnicima nekih drugih svetova

Gde je naš

Mičem usnama bez glasa

Dok pada zaborava plašt

Ćutim, jer znam da znaš

Uvek si znala, i uvek znaš

Ti, jedina moja devojko

Odavno nisi jedina

Svaka sekunda kao godina

Al' barem znam na čemu sam

I barem znam da nema nas

I spreman sam da budem nasmejan

Pred svima

Iako te kad sam solo

I dalje oblikujem od oblaka dima

I kroz paučinu vraćam dane

Kad smo ti i ja još bili tim

Oprosti, što nemam snage da te slažem

Da ti želim sreću sa njim

A i šta će ti to od mene

Sve uspomene sa kaputa stresi

Samo budi to što jesi, tu gde si

Šta god da se desi, ti budi ok

I nikad ne saznaj kako to boli

Kad nekoga voliš, a mrziš

Kad mrziš, i voliš

I lomiš se da izdržiš

Ostaje nada da će nekad negde neko

Hteti da shvati mene

Moja lutanja, maštanja i sanjanja

I znati da ih prati

I ko zna

Možda jednom nađeš me

Tamo gde prestajem ja

Gde počinješ ti

Gde stali smo mi, gde sada su drugi

Ali srešćeš samo stranca

Slučajnog prolaznika i pogled leden

Iako te je taj neznanac nekada

Voleo više od sebe..

• Artist:Marčelo