Niko ne može da zna lyrics

Kako otvoris oci vec znas da ceka te borba

kao kroz resetke kroz prozor gledas

daleko je sloboda

i ako si odan i boris se na strani dobra

cim izadjes na ulicu osetis gorcinu zivota.

Narod trpi dok smradovi se bogate

ja ne mogu da cutim

ne dozvoljavam da me poraze

kamen pada sa srca kao na papir suza

jedini ventil moja zika, esencija Beogradskog bluza.

Da li osecas patnju provucenu kroz svaki stih?

Da li osecas bol koji ko motiv koristim?

Nakon prepreka svih puteva trnovitih

rane su zarasle dobro, nece se ponoviti.

Svetlost ugledao sam jasno i ka njoj se krecem

pokrecem lavinu emocija u potrazi srece

prepusten sebi,vodjen instiktima u surovom svetu

gde jaci slabijeg jede cim ovaj napravi gresku.

Svi znate kako je tesko kada prazno je

zato moje ljudstvo, moj sindikat, moja snaga je

sloboda moga naroda tako daleko je

al ne gubim nadu

dok god se istina provlaci kroz redove.

Kao da sam ceo zivot sanjao,a sad se budim

ovo je moja zemlja, ovo nisu moji ljudi.

Kazu: "Ovde nemas sta da trazis, bolje miran budi,

jer ovde kadija te tuzi, ovde kadija ti sudi".

Gledam skrnavljena groblja, ne postuju ni mrtve,

gledam spaljene kuce, gledam spaljene crkve.

Kazu: "Gledaj nasu snagu -mi smo nepobedivi"

pitam: "Znate li za Boga?"

kazu: "Sila Boga ne moli".

Pazite na ovom polju koplja su se lomila,

pravoslavlje u Srba vera nesalomiva

jer to je zemlja hranila, to je majka rodila,

to je snaga branila, to je vera vodila.

ref. 2x

Niko ne moze da zna

sta to sapuce vetar

niko ne moze da zna

sta nosi grom iz vedra neba

nevreme se sprema

iznad geta pada zvezda

moja zelja, moja zebnja

je nocas ova zemlja

2004. prolazi mojih ljudi i dalje puni su zatvori

na drevnoj zemlji uzurpatori, tudja ruka nam red zavodi,

znakovi djavolji,

transporter na barikadi nas nagoni

da se drzimo po strani bez naglih pokreta,

a kamoli da ih imamo na kameri

kako senluce po nasoj bastini

dosli su iz picke materine da ucare nesto

na nasoj nemastini,

a ko ce da nas zastiti?

Moji ljudi i daje nisu slobodni

taj osecaj da su bez pomoci, ko nocna mora progoni.

I politicari sto su dosli sve su dusmanima prodali

a ovde se po skupstini sire

kako su Bog zna kako pomogli.

Beograd ne zna za patnje onih retkih sto su ostali

zar smo u trci za boljim zivotom

preko noci hladni postali?

Zvone zvona u panici, pada bomba na manastir

Srbi ne dajte pohlepi da nas u nasoj muci zavadi.

Mozda mi jesmo dinosaurusi, ona vrsta koja odlazi

i zivimo u nasim snovima gde

niko ne moze da nas porazi

i nema te floskule koja bi mogla bol da izrazi

ja opet dole silazim

ako treba krv ce pricati

Ref.

Izmedju bunkera i snajpera sloboda je zatvor

pored transportera u parku zivot je napor.

Pratim pokrete tudjina ovo je zrtvama sudjenje

nama je potrebno budjenje

lazi dosta je i mucenja!

Iza Ibra, ko linije, nasih pune su celije

ovde ujedinjene su sve djavolje legije

pa moje u bloku znam po suzi u oku

a koji mogu stoje uprkos bolu.

Arnautske kobre u hodu nas ujedaju za nogu

a otrov u krvi jasno poziva na borbu

jer zelja da otmu sve ono sto je najdraze

tera mi gorku pljuvacku u usta,

ko kad stranci me uhapse na mene kerove puste

da me zaplase vezanog dok drze me besanog

ali ja ne znam za slom, mene samo razdraze

jer, srbi, OVO JE NASE

vicem dok trpim bolove strasne dok mi cupaju iz ruku

moju zemlju, moju muku

krvlju natopljen busen svet hoce da mi uzme

i da unisti uspeh

kosti mojih predaka, mosti mojih svetaca

da dozvolim jer ne dam vam

jer svima nam zbog sinova nedozvoljena predaja.

Vas ponovni dolazak na mostu cekam sad

alban no pasaran, sa srbima il' sam!

Ref.

• Artist:Beogradski Sindikat
• Album:Svi zajedno