Our Mother The Mountain [Serbian translation]

Љубавница дође к мени, на дојци јој ружа беше,

Свуд кроз њене косе црне

Ружичасто Месец плеше,

Под прозором дворска дама, чека сама, стоји, иште

Да се Сунце брзо спусти

На сајам и вашариште.

И рече ми да је гласник Горске мати наше дичне,

А кожа јој дивно стоји свуд уз тело обасута,

Њене усне, тако меке, за лаж нису биле вичне...

Тихо склизну тај медаљон с њеног врата, њених скута..

И полако она њега ту преда мном окреташе,

Очи моје никад лепше било шта не угледаше.

Сатен што је носила светлуцав ко дан...

Волех је и гледах, за додиром жудех,

Невесту пред прозором тад ухвати сан,

Моји пси у гоњењу – умал' не полудех.

Кад посегнух јој за руком, очи јој се у отрове, намах, брзо претворише,

И косе у иверице,

А меса се некад слатка, ту преда мном усолише.

У моменту само једном брзо собу опкорачи,

И покретом лаким, хитрим, на мој прозор закорачи,

Уз све језе тада врсну она јако са висина:

„Сигурна сам” – рече она –

„Направићеш слепог сина”.

И баци се она тада у сред тамнине ноћни хук,

Отворила усне јесте,

Ал не створи шум ни звук.

Ја потрчах својој башти, степеништем преко прага,

Ал гле: тамо нема ништа – љуби мојој чак ни трага.

С тога пази кога волиш, ходај тихо у висину,

Планинском се мати кунем:

– Ја говорих ти истину.

Немој љубит ту дјевојку с косом црном као сан,

И хаљином од сатена,

Што светлуца као дан.

• Artist:Townes Van Zandt
• Album:Our Mother The Mountain (1969)