Svedok [English translation]

‘Teo bi svaki da ima zivot ovaki,

da bude kriminalac, Porse, Kavasaki.

Ovo pravi je gangsteraj, opusti se i pevaj,

odrast’o na ulici, gde je vazda bio belaj.

Poc’o sam u Svabiji — selidbe, moleraj,

„baustel” sa Turcima, kuntao sa Kurdima.

Dos’o sam iz Pickovca kog nema ni na mapi,

na Zapadu naucio sta je zivot pravi.

Ovde sam se slifovao, ispek’o sam zanat,

rekao sam sebi: Ma uspecu ja garant.

Nas’o bolju sljaku, malo radio „na kvaku”,

nisam bir’o klijentelu, prim’o svaku stranku.

Gilipteri me navukli, kad sam otis’o za Frankfurt,

da s’ carapom na glavi vozim ih u banku.

Tu sam malo odrobi’o, jebiga, klinac sam bio,

iznabad’o svakog ko bi me proziv’o.

To sam radio za primer, da stekao bi’ ime,

jer rekli su mi stariji da tako to ide.

Kad izas’o sam „vani” iz Sluzbe su me zvali,

da obavim neki poslic, novi pasos su mi dali.

Ja gledam moja slika, ali pise drugo ime.

Nista nisu rekli samo gde treba da idem.

Iz Hamburga sam trajektom otis’o za Stokholm,

Cetnike i Ustase — sve sam ih izrok’o.

Rekli mi: Zadrzi sve ono sto si pokr’o.

Nocu diskoteke, trosio sam mnogo.

Skupilo se drustvo, svi iz bivse Juge,

tamo besneo je rat, a mi svi zlatne cuke.

Tad’ se raspala i Sluzba, ali ne i nasa druzba,

tamo dole sankcije, a nama ovde zurka.

Refren:

Svi znaju ko sam ja, da sam dosao sa dna,

i zato grabim sve sto mogu, jer mi pripada.

Ma znaju ko sam ja, Sluzba, Vojska, Murija,

i zato grabim sve sto mogu, jer mi pripada.

Presli „via Zürich” sve do Azurne obale,

„Kartijeove” zlatare mnogo nam se dopale.

Za oko su nam zapale prebogate strankinje,

sve su redom htele da probaju muskarcine.

Mi svi mladi, sportisti, tetovaze, oziljci,

duge kose nosili, nismo im oprostili.

Posle ih orobili pa za franke podvodili,

sve smo redom drzali, ne pitaj me rođeni.

I da ne verujes, tako mi u Ricu nešto klopali,

usred zalogaja zvonim, umalo da se zadavim.

Vidim +381, mozda majka me treba,

il’ neko od mojih sa sela, ko me zove u sred jela?

Kad neki nepoznat glas kaze: Znas ti ko je ovde,

ti se tu zajebavas, dok se nasi ovde bore,

brzo pakuj torbe, jos sutra da si ovde,

nemoj da nam vrdas, da ne pravimo problem.

Znao sam ja ko je, spakov’o se brze bolje,

ma ima 15 godina da nisam bio dole.

Taman sam se ponadao da videcu moje,

kad ono malo morgen, eto mene u sred Bosne.

Sa cinom i ekipom, blindiranim dzipom,

sve po naredjenju, ja nista nisam pit’o.

Nista nisam pip’o, sem malo bele tehnike,

kojekakvih kuraca smo trpali na slepere.

Kad sam dos’o u Beograd sve sam mrko gled’o,

sve te gradske mangupcice za cas sam poredj’o.

Hohstaplercice i sline, sto tu mi nesto glume,

a moze vrana sa zemlje u dupe da im kljune.

I nije bilo tesko da sve im lepo uzmem,

takav je moj zivot, ja drugacije ne umem.

Refren:

I ceo grad me zna, kao da sam s’ asfalta,

i neka misle svi da teska sam seljacina.

Jer ceo grad me zna, pevaljka, manekenka,

i svaka kaze da sam ljakse, al’ mi ipak da.

Ovaj grad i zemlju ja nikad nisam voleo,

ovde sam ziveo samo zato sto sam morao.

Ovde sve je na prodaju, e vidis to mi se dopalo,

za bas male pare kupis sve ono što je propalo.

I firme i ljude, stek’o sam i ugled,

prijemi, parade, kokteli, ambasade.

Placao sam stranke, i ovakve i onakve,

bilborde, reklame, turneje, kampanje.

Pevale mi razne, one estradne i gradske,

sto misle da sam ljakse, al’ za kintu sve rade.

Sazidao par crkava da malo smirim savest,

posle svega sto sam prosao nocu tesko zaspim.

A preko dana naspem, tu i tamo i povucem,

samo malo da se sredim, nisam ja navucen.

Nego svasta cujem, i sta treba i sta ne treba,

kriminal i politika, e u tome ti je nevolja.

Ove sto sam izdrzav’o, sad im postalo malo,

a mnogo ih je plasilo sto o njima sve sam znao.

Pokrenula se istraga o mome poslovanju,

trazili me, al’ me nisu nasli na imanju.

Ja ih nisam cek’o, al’ nisam otis’o daleko,

vec dole na primorje, gde ruka ruku miluje.

Tu nema ekstradicije, il’ kako se to kaze,

ovde sam slobodan k’o galeb, mogu do sutra da me traze.

I tako, ja i moji jataci sedeli na obali,

smejali se, pricali, neke jastoge klopali,

i da ne verujes rodjeni, ponovo zvoni mi mobilni,

stari dobri glas sto me godinama progoni.

Kaze: Opet smo te pronasli, od nas neces pobeci,

biraj sta ti draze, saradnik il’ pokojnik?

Presece me zivog, ovo nisam ocekiv’o,

nije bilo lako da napravim izbor.

Al’ jbg sta ces svakom svoje dupe milo,

spakov’o se,klisnuo,na sudu sve sam priznao,

i stare drugare,sve sam redom izdao,

ocekiv’o najgore,da ovaj put sam riknuo,

al ponovo me zivot na srecu iznenadio,

desilo se ono,cemu nisam se ni nadao,

cista proslost,cista savest,nemam zasto da se kajem,

dobro je da ovde ljudi stvarno slabo pamte,

Imam novi ugovor,i nekim drugima sad dajem,

i kol’ko vidim rodjeni,jos dugo cu da trajem.

I svako dete zna,ceo svet pod nogama,

a ti se pitas kako,sta si duso mislila,

i svako dete zna,ceo svet pod nogama,

a ja se pitam,kol’ko kosta Srbija??

• Artist:Beogradski Sindikat
• Album:Diskretni Heroji