Kenji [Serbian translation]

“Moj otac je došao iz Japana 1905.

Imao je 15 godina kada se doselio iz Japana

On je radio dok nije uspeo da kupi – da zapravo izgradi dućan…”

Dozvolite da ispričam vam priču nalik snu sličnu

Ne znam zašto moram da je kažem, ali znam šta znači

Zatvori oči i samo zamisli prizor dok ti ja sve naslikam

Bio je Drugi svetski rat kada se ovaj čovek po imenu Kendži probudio

Ken nije bio vojnik, bio je čovek sa porodicom

Koji poseduje radnju

u Los Anđelesu, tog dana

Ustao je iz kreveta kao što uvek radi

Slanina i jaja, doručak sa ženom i decom

Živeo je na drugom spratu radnje, koju je vodio

Preselio se u Los Anđeles iz Japana

Zvali su ga “imigrant”, na Japanskom

Govorio je da su ga zvali “Isej”

Što je značilo “Prva generacija u Sjedinjenim Državama”

Kada su svi bili uplašeni od Nemaca i Japanaca

Ali najviše uplašeni od napada na domovinu

I tog jutra kada je Ken stao ispred vrata na otirač

Njegov svet postao je taman jer

Baš tamo, vesti sa naslovnice

Tri nedelje pre 1942.

“Perl Harbur je bombardovan i Japanci dolaze”

Slike vojnika dok umiru i beže

Ken je znao do čega će to dovesti

Baš kao što je pretpostavio, predsednik je rekao:

“Zli Japanci u našoj domovini biće zatvoreni”

Dali su Kenu par dana

Da spakuje svoj život ceo u dva kofera

Samo dva kofera

Nije ni mogao da spakuje odeću

Neki ljudi nisu imali ni torbu

Da spakuju svoje stvari

Pa su dve kese za smeće bile sve što su im dali

I kad deca upitaše majku: “Kuda idemo?”

Niko ne znaše šta da im kaže

Ken nije hteo da laže

Rekao je: “Amerika traži špijune

I zato moramo da živimo u mestu zvanom Manzanar

Gde ima puno japanskog naroda”.

Prestani, ne gledaj u strelca!

Ne želiš da vojnici pomisle

Da li ćeš da bežiš ili ne, jer ako bežiš možeš biti upucan

Pa zato ne misli o tome

Pokušaj da ne brineš zbog prismotre oko nas

Jednog dana ćemo izaći, jednog dana, jednog dana

“Da, ubrzo nakon što se rat rasplamsao, Ef-Bi-Aj je došao i…prosto su upali u kuću,

I, “morate da pođete”, “svi Japanci moraju da odu”, morao je da ode gospodin Ni,

Ljudi nisu shvatali: “Zašto su njega morali da odvedu,

jer on je samo nedužni radnik?”

Sada su u gradu sa vojnicima koji okružuju ih

Svakog dana, svake noći, motre na njih

Sa osmatračnica na zidu

Ken zaista nije mogao da ih mrzi

Oni su samo radili svoj posao a

On nije hteo da pravi probleme

Imao je malu baštu, povrće i voće koje je delio vojnicima

U korpi koju je njegova žena napravila

Ali u podsvesti, želeo je spas za svoju porodicu

Ratni zarobljenici u njihovoj sopstvenoj zemlji,

Zbog čega?

I vreme je prolazilo u zatvorskom gradu, pitao se

Može li da prihvati sve kao da su slobodni

Jedini izlaz bio je pristupanje vojsci, i naravno

Neki ljudi su pristupili vojsci, upisali se

I završili leteći ka Japanu s bombom

Ta eksplozija od 15 kilotona brzo je stavila tačku na rat

Dva grada bila su razorena na deliće

Kraj rata došao je brzo

I Ken je izašao

Velika nadanja o normalnom životu, sa ženom i decom, ali

Onda su došli nazad kući i

Ono što su videli izazvalo je osećanje samoće

Ovi ljudi su uništili svaku sobu

Polomili prozore i razvalili vrata

Na zidovima i podu napisali:

“Japanci više nisu dobrodošli”

I Kendži je ispustio torbe iz svojih ruku i stajao napolju

Gledao je u suprugu ostavši bez reči

Ona mu je uzvratila pogled brišući suze s lica

I rekla: “Jednog dana bićemo dobro, jednog dana.”

Sada imena su se promenila, ali priča je istinita

Moja porodica bila je zarobljena ’42.

Moja porodica bila je tamo u mraku i hladnoći

I zvali su to “unutrašnji logor”

“Kad smo se vratili iz logora bilo je prilično gadno.”

“Sećam se kada je moj suprug rekao: “Ostaćemo dok svi ne odu.”

Onda je moj suprug umro pre nego što su zatvorili logor.”

• Artist:Fort Minor
• Album:The Rising Tied